СИСТЕМ УСТАШКИХ ЛОГОРА СМРТИ

            Након краткотрајног априлског рата 1941. године, Краљевина Југославија је подјељена између агресора-нацистичке Њемачке и фашистичке Италије, те њихових саталита Мађарске и Бугарске. Послије уласка Њемачке војске у Загреб 10.04.1941. године, Славко Кватерник један од усташких вођа прогласио је по налогу њемачког окупатора преко радио-станице у Загребу стварање квинслишке НДХ, у чији су састав поред Хрватске, ушле БиХ и дијелови Србије.

           Вођа ове усташке творевине поглавник Анте Павелић је одмах почео спровођење усташког програма- стварање чисто хрватског животног простора и “чисте хрватске нације”. Услов за стварање чисте хрватске државе било је исељење Срба, Јевреја и Рома са тога простора. Усташка теорија је била да су Срби вјерски и расно различити од Хрвата. Убијали су их, протјеривали и прекрштавали. Јевреје и Роме је требало као нижу расу уништити. Усташка власт је донијела низ закона и уредби којима су озакоњене нацио-фашистичке методе терора и етничког геноцида (законске одредбе о забрани ћрилице, о држављанству, о преласку из једне вјере у другу и сл.).

        Усташе су спроводиле невиђену вјерску и националну нетрпељивост мимо свих закона и норми. Усташку власт подржавао је највећи дио католичког клера и исламске вјерске заједнице, а подршку поглавнику дало је и вођство хрватско сељачке странке.

         Усташки логор у Јасеновцу је основан 21.08. 1941. године. Био је највеће мучилиште и губилиште које је икада постојало на тлу Југославије. По структури то је био први, а по жртвама трећи концентрациони логор окупиране Европе ратних година 1941-1945 године. У Јасеновцу је спроведен геноцид над Србима какав до тада није забиљежен нигдје у свијету. Избор ширег подручја Јасеновац усташка власт није случајно одабрала за своја монструална злодјела над Србима, Јеврејима и Ромима. Шире подручје Јасеновца квинслишка власт је вјероватно изабрала из више разлога. Један од најважнијих је свакако погодан геогравски положај, односно близина жељезничке пруге Загреб-Београд, што је било веома важно због транспорта заробљеника. Други разлог је сама конфигурација терена који је окружен ријекама Савом, Уном и Великим Стругом, усред мочваре Лоњског поља, па је бјегство из логора било немогуће. С друге стране Саве, било је тешко приступачно и плављено подручје Градина, ненасељено и далеко од било каквих погледа и као такво, било је идеално за невиђена звјерства и масовна убиства. Трећи разлог за избор овог локалитета су била тамошња фабричка постројења са мноштвом радионица, ковачница, пилана и циглана, па је логор у јавности било могуће приказати као радни логор. Јасеновац обухвата површину од 210 км². У периоду од 1941-1945 године било је смјештено 5 логора.

         Сам логор је био вишеструко ограђен. Високи зид га је тако обезбјеђивао да је практично било немогуће било какво бјекство. У логору је била успостављена максимална организација власти, све с једним циљем мучити и убити све затворенике без обзира на пол и године старости.

         Команданти концентрационог логора у њиховој историји имали су пресудну улогу иако су се смењивали у разним временским периодима. Најистакнутији злочинци Мијо Бабић, Љубо Милош, фра Мирослав Филиповић, Хинко Пичи и Вјекослав Макс Луборић. Незаборавна личност логора Јасеновца је монструм Вјекослав Макс Лубурић. Припадао је најужој усташкој власти Павелићу и Кватернику, и био је одговоран за велики број ликвидираних Срба и осталих у овим логорима (претпоставља се око 200.000 људи).

         Усташе су у свим овим логорима клале, мучиле, убијале заробљенике на варварски начин-измислили су специјално конструисане ножеве и сјекире, убијали чекићима и маљевима, стрељали ватреним оружјем, вјешали на бандере и дрвећа, живе спаљивали у ужареним пећима, кухали у котловима, давили у ријеци Сави. Овим монструозним злочинима чудили су се и сами Њемачки генерали. Тако је генерал Фон Хорстенан, Хитлеров изасланик у Загребу написао у свом личном дневнику 1942. године да су усташки логори у НДХ “врхунац грозоте”. Други Хитлеров генерал Артур Хефнер њемачки официр за транспорт радне снаге за Рајх о Јасеновцу записао; “Без обзира на било какву пропаганду од стране усташке власти, овдје се заиста ради о логору најгоре врсте, који се једино може упоредити са Дантовим “Паклом” ”. У логору Јасеновац усташе су од децембра 1941 до априла 1945. године убиле најмање око 10.400 дјечака и дјевојчица српске националности чија имена ни дан данас нису утврђена. Убијени су на звјерски начин. Усташе су из везивали са жицом и ланцима, а онда их бацали у ријеку Саву. Како се рат приближаво свом завршетку усташка власт да би сакрила своје злочине у Јасеновцу је почетком 1945. године одлучила да ликвидира све преостале затворенике. Коначна ликвидација логора је почела 20.04.1945. године када је побијена посљедња група жена и дјеце. Логораши који су остали живи осјетили су да им пријети сигурна смрт, те су одлучили да се коначно ослободе. Око 600 изгладњелих, измучених и болесних људи науружани летвама, чекићима и циглама је 22.04.1945. године развалило врата и прозоре те изјурили из зграде. Пут од око 150 метара до источних логорских врата усташе су држале под сталном митраљезком ватром те су тако побили велики број заробљеника. Многи заробљеници су погинули на логорским жицама. Кроз разваљена логорска врата пробило се око 80 логораша, док их је око 500 погинуло већ у првом налету. 167 затвореника логора Кожара су 22.04. 1945. године су око 22 часа кренули у коначно ослобођење, али нажалост, само се њих 11 успјело спасити. Логор Јасеновац је тек у завршним борбама ЈНА је ослобођен. Јединице ЈНА су 23.04.1945. године су ушли у логор Стара Градишка, а 02.05.1945. године у логор Јасеновац. Улазећи у тај логор ослободиоци су затекли саме рушевине и лешеве. Колико је жртава страдало у логору Јасеновац тешко је утврдити. Многи релевантни документи су уништени. Данас када се говори о овом логору смрти, зна се сигурно да је велики број људи, жена и дјеце страдао. Комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача је крајем 1945. године је дошла до података да је у логору Јасеновац убијено од 500.000-600.000 људи. Многи истакнути свјетски историчари и научници се слажу да је логор Јасеновац био један од најстрашнијих логора смрти у Другом свјетском рату и да је у њему страдало око 700.000 људи.

         СФРЈ као заједничка држава више не постоји. Али постоји концентрациони усташки логор Јасеновац у новоствореној држави Хрватској као највећи почивалиште мртвих на Балкану.

Виши кустос за савремену историју Драго Трнинић